Po definiciji to je unutrašnje trenje ili otpor kretanju djelića fluida pod dejstvom neke sile.
Definiše se kod jakog smicanja i velikog gradijenta brzine u fluidu. Izvedene jedinice su: Paskal sekunda, Pa·s, i milipaskal sekunda, mPa·s, ranije se koristila jedinica centi Poaz: cP = 1 mPa·s. Mjeri se po ASTM D 2983.
Predstavlja odnos dinamičke viskoznosti i gustine na datoj temperaturi: m2/s i mm2/s. Ranije se koristila jedinica centi Stoks: 1 cSt = 1 mm2/s. Kinematska viskoznost se određuje po ekvivalentnim metodama: ISO 3104; ASTM D 445; DIN 51562; JUS B.H8.022.
Opisuje ponašanje fluida na niskim temperaturama, a određuje se na uređaju koji simulira startovanje u hladnim uslovima (CCS -Cold Cranking Simulator: simulator pokretanja ohlađenih dijelova). Opis uređaja je u standardnim metodama: DIN 51377 i ASTM D 2602.
Do povećanja vrijednosti viskoznosti ulja može doći zbog:
– povećane količine čađi u ulju
– oksidacije i polimerizacije pojedinih ugljikovodonika prisutnih u ulju.
Do smanjenja vrijednosti viskoznosti može doći zbog razrjeđenja gorivom i degradacije impruvera.
Promjena viskoznosti (mazivih ulja i svih drugih fluida) na promjenu temperature je u tehnici vrlo važna i ocjenjuje se indeksom viskoznosti. Kada fluid ima visoke vrijednosti indeksa viskoznosti (preko 100) onda je takav fluid manje podložan promjenama viskoznosti sa promjenom temperature. Kao primjer možemo uzeti hidrauličke pumpe, kompresore i druge strujne mašine: ako fluid mijenja viskoznost sa promjenom temperature, onda na niskim temperaturama velika viskoznost može dovesti do havarije pumpi, amortizera i drugih vitalnih sklopova. (Multigradni fluidi indeksa viskoznosti preko 130 mogu se koristiti tokom cijele godine. Ostali moraju biti obilježeni kao jednosezonski). Ovo svojstvo opisano je standardima metodama: ISO 2909; ASTM D 2270; JUS B.H8.024.
Promjena indeksa viskoznosti kod uzorka motornog ulja javlja se kao posljedica promjena viskoznosti na 40 OC i 100 OC. Do pada dolazi usled degradacije impruvera indeksa viskoznosti. Ukoliko je prilikom proizvodnje motornog ulja upotrijebljen kvalitetan impruver kod koga prilikom rada ne dolazi do degradacije i ulje će dugo zadržati početne vrijednosti viskoznosti i indeksa viskoznosti. Ukoliko se radi o ispitivanju nepoznatog uzorka ulja ova karakteristika nam može reći da li se radi o multigradnom ili monogradnom ulju.
Zapreminska masa (po ISO) ili gustina homogene materije predstavlja odnos mase i zapremine na određenoj temperaturi. Za naftu se u EU uzima 15 OC, a u anglosaksonskoj literaturi 60 OF (14.56 OC). Gustina nafte i derivata se određuje standardnim metodama: ISO 3675; ASTM 1298; DIN 51757; JUS B.H8.015.
Predstavlja odnos prema gustini neke standardne supstance (vrlo često je to gustina destilisane vode na +4 OC, pa se ona uzme za jedinicu).
U naftnoj privredi SAD se koriste API stepeni koji se dobiju kao relativna vrijednost gustine izmjerene na 60 OF, a prema ovom obrasca: API = (141,5 / gustina na 60 OF ) – 131,5. API stepeni se određuju metodom ASTM D 287.
To je temperatura (u OC) do koje treba zagrijati fluid da bi se upalio otvorenim plamenom. Važna je kao mjera isparljivosti i opasnosti od požara. Za maziva ulja se određuje standardnim metodama: ISO 2592; ASTM D 92; IP 36; DIN 51376.
Provjera tačke paljenja nam pokazuje da li je u ulju prisutno gorivo. Prisustvo goriva dovodi do pada tačke paljenja, a uzrok može biti istrošenost klipno-cilindarskog sklopa, kao i nepravilno podešen sistem za ubrizgavanje goriva.
Predstavlja temperaturu (OC) pri kojoj se u ohlađenom fluidu (mazivu) jave prvi kristali parafina. Do tada bistro ulje, počinje da se muti. Određuje se po metodi ISO 3016 i DIN 51597; JUS B.H8.034.
Predstavlja onu temperaturu (OC) na kojoj se pri hlađenju fluida pod određenim uslovima ispitivanja može još uvek uočiti tečenje. Temperatura na kojoj se, u datom kratkom vremenskom intervalu, više ne uočava tečenje je tačka stinjavanja. Kod parafinskih ulja tečenje sprečavaju kristali parafina. Tačke tečenja i stinjavanja se određuju metodama: ISO 3016; ASTM D 97; DIN 51597; JUS B.H8.034.
Predstavlja količinu fluida koja ispari u propisanom vremenu i na propisanoj temperaturi. Određuje se po metodama: ASTM D 943; DIN 51581 (Noack Test).
Predstavlja mjeru kiselosti fluida. Određuje se istim metodama kao neutralizacioni broj u mgKOH/g uzorka. Titracija se ne završava pri istoj pH vrijednosti pa je za isti uzorak ova vrijednost obično manja.
Ukupan kiselinski broj TAN (Total acid number) je veličina koja nam pokazuje da li je u ulju usljed oksidacije došlo do stvaranja kiselih produkata sagorijevanja. Ovaj broj se tokom rada povećava, a najveća dozvoljena vrijednost je 5 ili kada se približi vrijednosti TBN-a.
Predstavlja mjeru alkalnosti nastale od svih materija u fluidu koje pokazuju bazne reakcije. Izražava se u mgKOH/g uzorka. Određuje se metodama: ISO 3771; ASTM D 2896 i 664; IP 276 i 177; DIN EN 55.
TBN (Total Base Number) obezbjeđuje zaštitu motora od uticaja različitih korozivnih produkata sagorijevanja kao i produkata oksidacije i nitratacije. Za ocjenu stepena istrošenosti ulja vrijednost TBN-a ne smije pasti ispod 50% vrijednosti svježeg ulja. Ukoliko nemamo nov uzorak i ne znamo početnu vrijednost ovaj broj se poredi s TAN-om i ukoliko su im vrijednosti približne ulje se mora zamijeniti. Nagli pad ovog broja može da bude posledica korištenja goriva lošeg kvaliteta (sa velikim procentom sumpora).
Predstavlja mjeru sadržaja jedinjenja metala i drugih neorganskih komponenata u ulju. Uzorak se sagorijeva po standardnom postupku i mjeri sadržaj pepela po metodama: ISO 3987; ASTM D 874; DIN 51768 i 51450. Ako se vrši samo sagorijevanje onda je to oksidni pepeo. Kada se on tretira sumpornom kiselinom dobije se sulfatni pepeo. Sulfatni pepeo obično daje predstavu o sadržaju aditiva (na bazi metala Ca, Mg, Zn, Ba i dr.) u fluidu. Metode: oksidi DIN EN 7; sulfati DIN 51575; gvožđe DIN 51397; Ba, Ca, Zn po metodi DIN 51391; mangan DIN 51431; hlor DIN 51577; fosfor ASTM D 1091; olovo ASTM D 810; Sn, Si, Al po ASTM D 811.
Sadržaj vodu u fluidima se mjeri po metodam DIN 51777 u ppm (dijelova na milion) ili mg/kg. Do pojave vode u ulju može doći usljed:
– kondenzacije u toku rada motora (često vožnja u gradskim uslovima, kratke relacije na kojim motor ne postigne radnu temperaturu),
– curenje iz sistema za hlađenje zbog oštećenih zaptivki, pukotine u bloku motora ili zbog nedovoljno pritegnute glave motora.
Prema podacima dostupnim u literaturi dozvoljena količina vode u ulju je do 0,2 %.
Ovom analizom se određuje prisustvo metala u ulju. Čestice metala u ulju su jako abrazivne i njihovo prisustvo povećava habanje, a dovodi i do ubrzanja procesa oksidacije ulja. U toku laboratorijskog ispitivanja vrši se određivanje količine Fe (željeza), Cr (hroma), Cu (bakra), Al (aluminijuma), Pb (olova), Sn (kalaja). Metali koji ukazuju na potrošenost aditiva su: Zn (cink), Ca (kalcijum), Ba (barijum), Mg (magnezijum). Ukoliko se u ulju pojavi veća količina Na (natrijum), K (kalijum) ili B (bor) možemo sumnjati na prodor rashladne tečnosti, jer se ovi elementi nalaze u rashladnoj tečnosti. Povećan sadržaj Si (silicijum) ili Ca (kalcijum), koji potiču iz vazduha (prašina) ukazuje na neispravnost filtera za vazduh.
Organski spojevi, koji su sastavni dio maziva, pri povišenim temperaturama i pritiscima, a uz prisustvo kiseonika iz vazduha oksidiraju pri čemu nastaju spojevi kao što su: ketoni, aldehidi, esteri i kiseline. Nastale organske kiseline se neutrališu aditivima koji su sastavni dio motornog ulja, pri čemu se ti aditivi troše. Stvaranje kiselih produkata doprinosi zgušnjavanju ulja (povećanje viskoziteta) kao i koroziji metalnih dijelova. Utvrđivanje stepena oksidacije vrši se primjenom FT-IR spektrofotometrije.
Kada se organski spojevi izlažu dejstvu povišenih temperatura i pritisaka u prisustvu azota i kisika, kao što je to slučaj kod motora, dolazi do stvaranja azotnih oksida kao što su: NO, NO2 i N2O4. S kondenzovanom vodom stvaraju azotnu kiselinu ili se vežu za druge organske spojeve koji doprinose zgušnjavanju i stvaranju lakova na metalnim površinama. Visok nivo nitratacije može ukazivati na nepravilno podešen odnos gorivo / vazduh.
Produkti nastali oksidacijom sumpora prisutnog u gorivu pri čemu se stvaraju sumporni oksidi SO2 i SO3 koji u reakciji s vodom stvaraju sumpornu kiselinu. Ovi produkti doprinose stvaranju taloga i lakova, a izazivaju i koroziju metalnih dijelova.
Povećana količina čađi u ulju može biti posljedica lošeg sagorijevanja goriva. Kod EGR (Exhaust Gas Recirculation) motora jedan dio gasova s izduvne grane se vraća u motor čime se u proces sagorijevanja uvodi određena količina čađi i smanje temperatura sagorijevanja u motoru, što doprinosi nastajanju čađi. Zato je kod analize ulja iz ovih motora pojava većih količina čađi donekle i očekivana. Kod svih drugih motora ona ukazuje na probleme u radu (nepotpuno sagorijevanje).
Američki naftni institut je najveće američko udruženje proizvođača nafte i prirodnog plina. Predstavlja oko 625 korporacija uključenih u proizvodnju, preradu , distribuciju i ostale djelatnosti vezane za naftnu industriju.
Predstavlja udruženje evropskih proizvođača vozila, koje je 1991. godine naslijedilo prijašnji CCMC (Comite des Constructeurs d`Automobiles du Marche Commun) i preuzelo CCMC specifikacije. Prve ACEA specifikacije za motorna ulja izdate su krajem 1995. God pod oznakom ACEA European Oil Sequences 1996.
| Вискозност (Висцоситy) | По дефиницији то је унутрашње трење или отпор кретању дјелића флуида под дејством неке силе. |
| Динамичка вискозност (Дyнамиц Абсолуте Висцоситy) | Дефинише се код јаког смицања и великог градијента брзине у флуиду. Изведене јединице су: Паскал секунда, Па·с, и милипаскал секунда, мПа·с, раније се користила јединица центи Поаз: цП = 1 мПа·с. Мјери се по АСТМ Д 2983. |
| Кинематска вискозност (Кинематиц Висцоситy) | Представља однос динамичке вискозности и густине на датој температури: м2/с и мм2/с. Раније се користила јединица центи Стокс: 1 цСт = 1 мм2/с. Кинематска вискозност се одређује по еквивалентним методама: ИСО 3104; АСТМ Д 445; ДИН 51562; ЈУС Б.Х8.022. |
| Привидна вискозност (Аппарент Висцоситy) | Описује понашање флуида на ниским температурама, а одређује се на уређају који симулира стартовање у хладним условима (ЦЦС -Цолд Цранкинг Симулатор: симулатор покретања охлађених дијелова). Опис уређаја је у стандардним методама: ДИН 51377 и АСТМ Д 2602.
|
| Индекс вискозности (Висцоситy Индеx) | Промјена вискозности (мазивих уља и свих других флуида) на промјену температуре је у техници врло важна и оцјењује се индексом вискозности. Када флуид има високе вриједности индекса вискозности (преко 100) онда је такав флуид мање подложан промјенама вискозности са промјеном температуре. Као примјер можемо узети хидрауличке пумпе, компресоре и друге струјне машине: ако флуид мијења вискозност са промјеном температуре, онда на ниским температурама велика вискозност може довести до хаварије пумпи, амортизера и других виталних склопова. (Мултиградни флуиди индекса вискозности преко 130 могу се користити током цијеле године. Остали морају бити обиљежени као једносезонски). Ово својство описано је стандардима методама: ИСО 2909; АСТМ Д 2270; ЈУС Б.Х8.024.
|
| Густина (Денситy) | Запреминска маса (по ИСО) или густина хомогене материје представља однос масе и запремине на одређеној температури. За нафту се у ЕУ узима 15 ОЦ, а у англосаксонској литератури 60 ОФ (14.56 ОЦ). Густина нафте и деривата се одређује стандардним методама: ИСО 3675; АСТМ 1298; ДИН 51757; ЈУС Б.Х8.015. |
| Релативна густина (Релативе Денситy) | Представља однос према густини неке стандардне супстанце (врло често је то густина дестилисане воде на +4 ОЦ, па се она узме за јединицу). У нафтној привреди САД се користе АПИ степени који се добију као релативна вриједност густине измјерене на 60 ОФ, а према овом обрасца: АПИ = (141,5 / густина на 60 ОФ ) – 131,5. АПИ степени се одређују методом АСТМ Д 287. |
| Тачка паљења (Фласх Поинт) | То је температура (у ОЦ) до које треба загријати флуид да би се упалио отвореним пламеном. Важна је као мјера испарљивости и опасности од пожара. За мазива уља се одређује стандардним методама: ИСО 2592; АСТМ Д 92; ИП 36; ДИН 51376.
|
| Тачка замућења (Цлоуд Поинт) | Представља температуру (ОЦ) при којој се у охлађеном флуиду (мазиву) јаве први кристали парафина. До тада бистро уље, почиње да се мути. Одређује се по методи ИСО 3016 и ДИН 51597; ЈУС Б.Х8.034. |
| Тачка течења (Поур Поинт) | Представља ону температуру (ОЦ) на којој се при хлађењу флуида под одређеним условима испитивања може још увек уочити течење. Температура на којој се, у датом кратком временском интервалу, више не уочава течење је тачка стињавања. Код парафинских уља течење спречавају кристали парафина. Тачке течења и стињавања се одређују методама: ИСО 3016; АСТМ Д 97; ДИН 51597; ЈУС Б.Х8.034. |
| Испарљивост (Волатиллитy) | Представља количину флуида која испари у прописаном времену и на прописаној температури. Одређује се по методама: АСТМ Д 943; ДИН 51581 (Ноацк Тест). |
| Киселински број (Тотал Ацид Нумбер – ТАН) | Представља мјеру киселости флуида. Одређује се истим методама као неутрализациони број у мгКОХ/г узорка. Титрација се не завршава при истој пХ вриједности па је за исти узорак ова вриједност обично мања.
|
| Укупни базни број (Тотал Басе Нумбер – ТБН): | Представља мјеру алкалности настале од свих материја у флуиду које показују базне реакције. Изражава се у мгКОХ/г узорка. Одређује се методама: ИСО 3771; АСТМ Д 2896 и 664; ИП 276 и 177; ДИН ЕН 55.
|
| Садржај пепела (Асх Цонтент) | Представља мјеру садржаја једињења метала и других неорганских компонената у уљу. Узорак се сагоријева по стандардном поступку и мјери садржај пепела по методама: ИСО 3987; АСТМ Д 874; ДИН 51768 и 51450. Ако се врши само сагоријевање онда је то оксидни пепео. Када се он третира сумпорном киселином добије се сулфатни пепео. Сулфатни пепео обично даје представу о садржају адитива (на бази метала Ца, Мг, Зн, Ба и др.) у флуиду. Методе: оксиди ДИН ЕН 7; сулфати ДИН 51575; гвожђе ДИН 51397; Ба, Ца, Зн по методи ДИН 51391; манган ДИН 51431; хлор ДИН 51577; фосфор АСТМ Д 1091; олово АСТМ Д 810; Сн, Си, Ал по АСТМ Д 811. |
| Садржај воде (Wатер Цонтент) | Садржај воду у флуидима се мјери по методам ДИН 51777 у ппм (дијелова на милион) или мг/кг. До појаве воде у уљу може доћи усљед:
|
| Метали хабања (Wеар металс) | Овом анализом се одређује присуство метала у уљу. Честице метала у уљу су јако абразивне и њихово присуство повећава хабање, а доводи и до убрзања процеса оксидације уља. У току лабораторијског испитивања врши се одређивање количине Фе (жељеза), Цр (хрома), Цу (бакра), Ал (алуминијума), Пб (олова), Сн (калаја). Метали који указују на потрошеност адитива су: Зн (цинк), Ца (калцијум), Ба (баријум), Мг (магнезијум). Уколико се у уљу појави већа количина На (натријум), К (калијум) или Б (бор) можемо сумњати на продор расхладне течности, јер се ови елементи налазе у расхладној течности. Повећан садржај Си (силицијум) или Ца (калцијум), који потичу из ваздуха (прашина) указује на неисправност филтера за ваздух. |
| ФТ-ИР: Продукти оксидације | Органски спојеви, који су саставни дио мазива, при повишеним температурама и притисцима, а уз присуство кисеоника из ваздуха оксидирају при чему настају спојеви као што су: кетони, алдехиди, естери и киселине. Настале органске киселине се неутралишу адитивима који су саставни дио моторног уља, при чему се ти адитиви троше. Стварање киселих продуката доприноси згушњавању уља (повећање вискозитета) као и корозији металних дијелова. Утврђивање степена оксидације врши се примјеном ФТ-ИР спектрофотометрије. |
| Продукти нитратције | Када се органски спојеви излажу дејству повишених температура и притисака у присуству азота и кисика, као што је то случај код мотора, долази до стварања азотних оксида као што су: НО, НО2 и Н2О4. С кондензованом водом стварају азотну киселину или се вежу за друге органске спојеве који доприносе згушњавању и стварању лакова на металним површинама. Висок ниво нитратације може указивати на неправилно подешен однос гориво / ваздух. |
| Сулфатација | Продукти настали оксидацијом сумпора присутног у гориву при чему се стварају сумпорни оксиди СО2 и СО3 који у реакцији с водом стварају сумпорну киселину. Ови продукти доприносе стварању талога и лакова, а изазивају и корозију металних дијелова. |
| Чађ | Повећана количина чађи у уљу може бити посљедица лошег сагоријевања горива. Код ЕГР (Еxхауст Гас Рецирцулатион) мотора један дио гасова с издувне гране се враћа у мотор чиме се у процес сагоријевања уводи одређена количина чађи и смање температура сагоријевања у мотору, што доприноси настајању чађи. Зато је код анализе уља из ових мотора појава већих количина чађи донекле и очекивана. Код свих других мотора она указује на проблеме у раду (непотпуно сагоријевање). |
| АПИ – (Америцан Петролеум Институте) | Амерички нафтни институт је највеће америчко удружење произвођача нафте и природног плина. Представља око 625 корпорација укључених у производњу, прераду , дистрибуцију и остале дјелатности везане за нафтну индустрију. |
| АЦЕА – (Ассоциатион дес Цонструцтеурс Еуропéенс д’Аутомобилес) | Представља удружење европских произвођача возила, које је 1991. године наслиједило пријашњи ЦЦМЦ (Цомите дес Цонструцтеурс д`Аутомобилес ду Марцхе Цоммун) и преузело ЦЦМЦ спецификације. Прве АЦЕА спецификације за моторна уља издате су крајем 1995. Год под ознаком АЦЕА Еуропеан Оил Сеqуенцес 1996. |
| Вискозност (Висцоситy) | По дефиниције то је унутрашње трење или отпор кретању дјелића флуида под дејством неке силе. |
| Динамичка вискозност (Дyнамиц Абсолуте Висцоситy) | Дефинише се код јаког смицања и великог градијента брзине у флуиду. Изведене јединице су: Паскал секунда, Па·с, и милипаскал секунда, мПа·с, раније се користила јединица центи Поаз: цП = 1 мПа·с. Мјери се по АСТМ Д 2983. |
| Кинематска вискозност (Кинематиц Висцоситy) | Представља однос динамичке вискозности и густине на датој температури: м2/с и мм2/с. Раније се користила јединица центи Стокс: 1 цСт = 1 мм2/с. Кинематска вискозност се одређује по еквивалентним методама: ИСО 3104; АСТМ Д 445; ДИН 51562; ЈУС Б.Х8.022. |
| Привидна вискозност (Аппарент Висцоситy) | Описује понашање флуида на ниским температурама, а одређује се на уређају који симулира стартовање у хладним условима (ЦЦС -Цолд Цранкинг Симулатор: симулатор покретања охлађених дијелова). Опис уређаја је у стандардним методама: ДИН 51377 и АСТМ Д 2602.
|
| Индекс вискозности (Висцоситy Индеx) | Промјена вискозности (мазивих уља и свих других флуида) на промјену температуре је у техници врло важна и оцјењује се индексом вискозности. Када флуид има високе вриједности индекса вискозности (преко 100) онда је такав флуид мање подложан промјенама вискозности са промјеном температуре. Као примјер можемо узети хидрауличке пумпе, компресоре и друге струјне машине: ако флуид мијења вискозност са промјеном температуре, онда на ниским температурама велика вискозност може довести до хаварије пумпи, амортизера и других виталних склопова. (Мултиградни флуиди индекса вискозности преко 130 могу се користити током цијеле године. Остали морају бити обиљежени као једносезонски). Ово својство описано је стандардима методама: ИСО 2909; АСТМ Д 2270; ЈУС Б.Х8.024.
|
| Густина (Денситy) | Запреминска маса (по ИСО) или густина хомогене материје представља однос масе и запремине на одређеној температури. За нафту се у ЕУ узима 15 ОЦ, а у англосаксонској литератури 60 ОФ (14.56 ОЦ). Густина нафте и деривата се одређује стандардним методама: ИСО 3675; АСТМ 1298; ДИН 51757; ЈУС Б.Х8.015. |
| Релативна густина (Релативе Денситy) | Представља однос према густини неке стандардне супстанце (врло често је то густина дестилисане воде на +4 ОЦ, па се она узме за јединицу). У нафтној привреди САД се користе АПИ степени који се добију као релативна вриједност густине измјерене на 60 ОФ, а према овом обрасца: АПИ = (141,5 / густина на 60 ОФ ) – 131,5. АПИ степени се одређују методом АСТМ Д 287. |
| Тачка паљења (Фласх Поинт) | То је температура (у ОЦ) до које треба загријати флуид да би се упалио отвореним пламеном. Важна је као мјера испарљивости и опасности од пожара. За мазива уља се одређује стандардним методама: ИСО 2592; АСТМ Д 92; ИП 36; ДИН 51376.
|
| Тачка замућења (Цлоуд Поинт) | Представља температуру (ОЦ) при којој се у охлађеном флуиду (мазиву) јаве први кристали парафина. До тада бистро уље, почиње да се мути. Одређује се по методи ИСО 3016 и ДИН 51597; ЈУС Б.Х8.034. |
| Тачка течења (Поур Поинт) | Представља ону температуру (ОЦ) на којој се при хлађењу флуида под одређеним условима испитивања може још увек уочити течење. Температура на којој се, у датом кратком временском интервалу, више не уочава течење је тачка стињавања. Код парафинских уља течење спречавају кристали парафина. Тачке течења и стињавања се одређују методама: ИСО 3016; АСТМ Д 97; ДИН 51597; ЈУС Б.Х8.034. |
| Испарљивост (Волатиллитy) | Представља количину флуида која испари у прописаном времену и на прописаној температури. Одређује се по методама: АСТМ Д 943; ДИН 51581 (Ноацк Тест). |
| Киселински број (Тотал Ацид Нумбер – ТАН) | Представља мјеру киселости флуида. Одређује се истим методама као неутрализациони број у мгКОХ/г узорка. Титрација се не завршава при истој пХ вриједности па је за исти узорак ова вриједност обично мања.
|
| Укупни базни број (Тотал Басе Нумбер – ТБН): | Представља мјеру алкалности настале од свих материја у флуиду које показују базне реакције. Изражава се у мгКОХ/г узорка. Одређује се методама: ИСО 3771; АСТМ Д 2896 и 664; ИП 276 и 177; ДИН ЕН 55.
|
| Садржај пепела (Асх Цонтент) | Представља мјеру садржаја једињења метала и других неорганских компонената у уљу. Узорак се сагоријева по стандардном поступку и мјери садржај пепела по методама: ИСО 3987; АСТМ Д 874; ДИН 51768 и 51450. Ако се врши само сагоријевање онда је то оксидни пепео. Када се он третира сумпорном киселином добије се сулфатни пепео. Сулфатни пепео обично даје представу о садржају адитива (на бази метала Ца, Мг, Зн, Ба и др.) у флуиду. Методе: оксиди ДИН ЕН 7; сулфати ДИН 51575; гвожђе ДИН 51397; Ба, Ца, Зн по методи ДИН 51391; манган ДИН 51431; хлор ДИН 51577; фосфор АСТМ Д 1091; олово АСТМ Д 810; Сн, Си, Ал по АСТМ Д 811. |
| Садржај воде (Wатер Цонтент) | Садржај воду у флуидима се мјери по методам ДИН 51777 у ппм (дијелова на милион) или мг/кг. До појаве воде у уљу може доћи усљед:
|
| Метали хабања (Wеар металс) | Овом анализом се одређује присуство метала у уљу. Честице метала у уљу су јако абразивне и њихово присуство повећава хабање, а доводи и до убрзања процеса оксидације уља. У току лабораторијског испитивања врши се одређивање количине Фе (жељеза), Цр (хрома), Цу (бакра), Ал (алуминијума), Пб (олова), Сн (калаја). Метали који указују на потрошеност адитива су: Зн (цинк), Ца (калцијум), Ба (баријум), Мг (магнезијум). Уколико се у уљу појави већа количина На (натријум), К (калијум) или Б (бор) можемо сумњати на продор расхладне течности, јер се ови елементи налазе у расхладној течности. Повећан садржај Си (силицијум) или Ца (калцијум), који потичу из ваздуха (прашина) указује на неисправност филтера за ваздух. |
| ФТ-ИР: Продукти оксидације | Органски спојеви, који су саставни дио мазива, при повишеним температурама и притисцима, а уз присуство кисеоника из ваздуха оксидирају при чему настају спојеви као што су: кетони, алдехиди, естери и киселине. Настале органске киселине се неутралишу адитивима који су саставни дио моторног уља, при чему се ти адитиви троше. Стварање киселих продуката доприноси згушњавању уља (повећање вискозитета) као и корозији металних дијелова. Утврђивање степена оксидације врши се примјеном ФТ-ИР спектрофотометрије. |
| Продукти нитратције | Када се органски спојеви излажу дејству повишених температура и притисака у присуству азота и кисика, као што је то случај код мотора, долази до стварања азотних оксида као што су: НО, НО2 и Н2О4. С кондензованом водом стварају азотну киселину или се вежу за друге органске спојеве који доприносе згушњавању и стварању лакова на металним површинама. Висок ниво нитратације може указивати на неправилно подешен однос гориво / ваздух. |
| Сулфатација | Продукти настали оксидацијом сумпора присутног у гориву при чему се стварају сумпорни оксиди СО2 и СО3 који у реакцији с водом стварају сумпорну киселину. Ови продукти доприносе стварању талога и лакова, а изазивају и корозију металних дијелова. |
| Чађ | Повећана количина чађи у уљу може бити посљедица лошег сагоријевања горива. Код ЕГР (Еxхауст Гас Рецирцулатион) мотора један дио гасова с издувне гране се враћа у мотор чиме се у процес сагоријевања уводи одређена количина чађи и смање температура сагоријевања у мотору, што доприноси настајању чађи. Зато је код анализе уља из ових мотора појава већих количина чађи донекле и очекивана. Код свих других мотора она указује на проблеме у раду (непотпуно сагоријевање). |
| АПИ – (Америцан Петролеум Институте) | Амерички нафтни институт је највеће америчко удружење произвођача нафте и природног плина. Представља око 625 корпорација укључених у производњу, прераду , дистрибуцију и остале дјелатности везане за нафтну индустрију. |
| АЦЕА – (Ассоциатион дес Цонструцтеурс Еуропéенс д’Аутомобилес) | Представља удружење европских произвођача возила, које је 1991. године наслиједило пријашњи ЦЦМЦ (Цомите дес Цонструцтеурс д`Аутомобилес ду Марцхе Цоммун) и преузело ЦЦМЦ спецификације. Прве АЦЕА спецификације за моторна уља издате су крајем 1995. Год под ознаком АЦЕА Еуропеан Оил Сеqуенцес 1996. |
