Описује понашање флуида на ниским температурама, а одређује се на уређају који симулира стартовање у хладним условима (ЦЦС -Цолд Цранкинг Симулатор: симулатор покретања охлађених дијелова). Опис уређаја је у стандардним методама: ДИН 51377 и АСТМ Д 2602.

До повећања вриједности вискозности уља може доћи због:
- повећане количине чађи у уљу
- оксидације и полимеризације појединих угљиководоника присутних у уљу.

До смањења вриједности вискозности може доћи због разрјеђења горивом и деградације импрувера.

Промјена вискозности (мазивих уља и свих других флуида) на промјену температуре је у техници врло важна и оцјењује се индексом вискозности. Када флуид има високе вриједности индекса вискозности (преко 100) онда је такав флуид мање подложан промјенама вискозности са промјеном температуре. Као примјер можемо узети хидрауличке пумпе, компресоре и друге струјне машине: ако флуид мијења вискозност са промјеном температуре, онда на ниским температурама велика вискозност може довести до хаварије пумпи, амортизера и других виталних склопова. (Мултиградни флуиди индекса вискозности преко 130 могу се користити током цијеле године. Остали морају бити обиљежени као једносезонски). Ово својство описано је стандардима методама: ИСО 2909; АСТМ Д 2270; ЈУС Б.Х8.024.

Промјена индекса вискозности код узорка моторног уља јавља се као посљедица промјена вискозности на 40 ОЦ и 100 ОЦ. До пада долази услед деградације импрувера индекса вискозности. Уколико је приликом производње моторног уља употријебљен квалитетан импрувер код кога приликом рада не долази до деградације и уље ће дуго задржати почетне вриједности вискозности и индекса вискозности. Уколико се ради о испитивању непознатог узорка уља ова карактеристика нам може рећи да ли се ради о мултиградном или моноградном уљу.

То је температура (у ^ОЦ) до које треба загријати флуид да би се упалио отвореним пламеном. Важна је као мјера испарљивости и опасности од пожара. За мазива уља се одређује стандардним методама: ИСО 2592; АСТМ Д 92; ИП 36; ДИН 51376.

Провјера тачке паљења нам показује да ли је у уљу присутно гориво. Присуство горива доводи до пада тачке паљења, а узрок може бити истрошеност клипно-цилиндарског склопа, као и неправилно подешен систем за убризгавање горива.

Представља мјеру киселости флуида. Одређује се истим методама као неутрализациони број у мгКОХ/г узорка. Титрација се не завршава при истој пХ вриједности па је за исти узорак ова вриједност обично мања.

Укупан киселински број ТАН (Тотал ацид нумбер) је величина која нам показује да ли је у уљу усљед оксидације дошло до стварања киселих продуката сагоријевања. Овај број се током рада повећава, а највећа дозвољена вриједност је 5 или када се приближи вриједности ТБН-а.

Представља мјеру алкалности настале од свих материја у флуиду које показују базне реакције. Изражава се у мгКОХ/г узорка. Одређује се методама: ИСО 3771; АСТМ Д 2896 и 664; ИП 276 и 177; ДИН ЕН 55.

ТБН (Тотал Басе Нумбер) обезбјеђује заштиту мотора од утицаја различитих корозивних продуката сагоријевања као и продуката оксидације и нитратације. За оцјену степена истрошености уља вриједност ТБН-а не смије пасти испод 50% вриједности свјежег уља. Уколико немамо нов узорак и не знамо почетну вриједност овај број се пореди с ТАН-ом и уколико су им вриједности приближне уље се мора замијенити. Нагли пад овог броја може да буде последица кориштења горива лошег квалитета (са великим процентом сумпора).

Садржај воду у флуидима се мјери по методам ДИН 51777 у ппм (дијелова на милион) или мг/кг. До појаве воде у уљу може доћи усљед:
- кондензације у току рада мотора (често вожња у градским условима, кратке релације на којим мотор не постигне радну температуру),
- цурење из система за хлађење због оштећених заптивки, пукотине у блоку мотора или због недовољно притегнуте главе мотора.

Према подацима доступним у литератури дозвољена количина воде у уљу је до 0,2 %.

Описује понашање флуида на ниским температурама, а одређује се на уређају који симулира стартовање у хладним условима (ЦЦС -Цолд Цранкинг Симулатор: симулатор покретања охлађених дијелова). Опис уређаја је у стандардним методама: ДИН 51377 и АСТМ Д 2602.

До повећања вриједности вискозности уља може доћи због:
- повећане количине чађи у уљу
- оксидације и полимеризације појединих угљиководоника присутних у уљу.

До смањења вриједности вискозности може доћи због разрјеђења горивом и деградације импрувера.

Промјена вискозности (мазивих уља и свих других флуида) на промјену температуре је у техници врло важна и оцјењује се индексом вискозности. Када флуид има високе вриједности индекса вискозности (преко 100) онда је такав флуид мање подложан промјенама вискозности са промјеном температуре. Као примјер можемо узети хидрауличке пумпе, компресоре и друге струјне машине: ако флуид мијења вискозност са промјеном температуре, онда на ниским температурама велика вискозност може довести до хаварије пумпи, амортизера и других виталних склопова. (Мултиградни флуиди индекса вискозности преко 130 могу се користити током цијеле године. Остали морају бити обиљежени као једносезонски). Ово својство описано је стандардима методама: ИСО 2909; АСТМ Д 2270; ЈУС Б.Х8.024.

Промјена индекса вискозности код узорка моторног уља јавља се као посљедица промјена вискозности на 40 ОЦ и 100 ОЦ. До пада долази услед деградације импрувера индекса вискозности. Уколико је приликом производње моторног уља употријебљен квалитетан импрувер код кога приликом рада не долази до деградације и уље ће дуго задржати почетне вриједности вискозности и индекса вискозности. Уколико се ради о испитивању непознатог узорка уља ова карактеристика нам може рећи да ли се ради о мултиградном или моноградном уљу.

То је температура (у ^ОЦ) до које треба загријати флуид да би се упалио отвореним пламеном. Важна је као мјера испарљивости и опасности од пожара. За мазива уља се одређује стандардним методама: ИСО 2592; АСТМ Д 92; ИП 36; ДИН 51376.

Провјера тачке паљења нам показује да ли је у уљу присутно гориво. Присуство горива доводи до пада тачке паљења, а узрок може бити истрошеност клипно-цилиндарског склопа, као и неправилно подешен систем за убризгавање горива.

Представља мјеру киселости флуида. Одређује се истим методама као неутрализациони број у мгКОХ/г узорка. Титрација се не завршава при истој пХ вриједности па је за исти узорак ова вриједност обично мања.

Укупан киселински број ТАН (Тотал ацид нумбер) је величина која нам показује да ли је у уљу усљед оксидације дошло до стварања киселих продуката сагоријевања. Овај број се током рада повећава, а највећа дозвољена вриједност је 5 или када се приближи вриједности ТБН-а.

Представља мјеру алкалности настале од свих материја у флуиду које показују базне реакције. Изражава се у мгКОХ/г узорка. Одређује се методама: ИСО 3771; АСТМ Д 2896 и 664; ИП 276 и 177; ДИН ЕН 55.

ТБН (Тотал Басе Нумбер) обезбјеђује заштиту мотора од утицаја различитих корозивних продуката сагоријевања као и продуката оксидације и нитратације. За оцјену степена истрошености уља вриједност ТБН-а не смије пасти испод 50% вриједности свјежег уља. Уколико немамо нов узорак и не знамо почетну вриједност овај број се пореди с ТАН-ом и уколико су им вриједности приближне уље се мора замијенити. Нагли пад овог броја може да буде последица кориштења горива лошег квалитета (са великим процентом сумпора).

Садржај воду у флуидима се мјери по методам ДИН 51777 у ппм (дијелова на милион) или мг/кг. До појаве воде у уљу може доћи усљед:
- кондензације у току рада мотора (често вожња у градским условима, кратке релације на којим мотор не постигне радну температуру),
- цурење из система за хлађење због оштећених заптивки, пукотине у блоку мотора или због недовољно притегнуте главе мотора.

Према подацима доступним у литератури дозвољена количина воде у уљу је до 0,2 %.